Almissa

2017.

Neka tebi kušin bude stina pizda ti materina

Ovo­go­diš­nje, osmo izda­nje Almi­sse nosi­lo je radni naziv Pirat­stvo, od kojeg se odus­ta­lo kada je pri­hva­će­no da za naziv fes­ti­va­la uzme­mo pje­smu Neka tebi kušin bude stina, pizda ti mate­ri­na koju je izvor­no izveo bend Ilija i Zrno Žita u punk ver­zi­ji, a na ovo­go­diš­njem fes­ti­va­lu u klap­skoj ver­zi­ji bend Porno Suicid i klapa Utva­re. Tim pirat­skim činom direk­t­no smo se i bez ogra­da obra­ti­li široj jav­nos­ti i sta­nov­ni­ci­ma Omiša, pozva­li ih na sudje­lo­va­nje i upo­zo­ri­li ih da će ono što se bude doga­đa­lo tih dana u pro­gra­mu Almi­sse jasno govo­ri­ti o stvar­nos­ti koju živi­mo. Da fes­ti­val ne bi pos­tao konven­ci­ona­lan i druš­tve­no pri­hvat­ljiv, mora­li smo napra­vi­ti gestu pos­tav­lja­nja novih kri­te­ri­ja pa smo s tvr­đa­ve odlu­či­li sići na grad­ske ulice i trgo­ve bez točne naj­a­ve pro­gra­ma i pos­tav­lja­nja umjet­ni­ka u prvi plan kroz pred­stav­lja­nje i naj­av­lji­va­nje nji­ho­vih nas­tu­pa. Tako smo dobi­li publi­ku koju u suprot­no­me ne bi imali, ljude koji nisu bili sigur­ni što se doga­đa i o čemu se u stva­ri radi. Bili smo tako u direk­t­nom kon­tak­tu s lju­di­ma, ne s publi­kom, a to nam je otvo­ri­lo jednu novu dimen­zi­ju, novi doživ­ljaj, a nada­mo se i novu per­cep­ci­ju fes­ti­va­la. Almi­ssa nije želje­la biti jedna od sas­tav­ni­ca Omi­škog kul­tur­nog ljeta u lepe­zi ponu­de kul­tur­nog turiz­ma, koje uz Fes­ti­val dal­ma­tin­skih klapa, Gusar­ske veče­ri, Gusar­sku bitku, fol­k­lor­ne veče­ri, ribar­ske veče­ri, pučke fešte i druge mani­fes­ta­ci­je par­ti­ci­pi­ra u pro­izvod­nji ljet­nog pri­vi­da bla­gos­ta­nja. Tra­ga­li smo za novim pris­tu­pom upu­šta­ju­ći se u rizik, eks­pe­ri­ment, formu koja nije pro­vje­re­na i obli­ko­va­na vri­jed­nos­nim mje­ri­li­ma. Teži­li smo samo­is­tra­ži­va­nju i samo­pro­miš­lja­nju mimo već usta­lje­nih prak­si i zada­nih mje­ri­la i ide­olo­gi­ja, odsus­tvu ega i samo­pre­zen­ta­ci­je s namje­rom da bude­mo jed­na­ki s osta­li­ma, pomi­je­ša­ni sa sta­nov­ni­ci­ma Omiša i nji­ho­vim gos­ti­ma, što smo tih dana dos­lov­no i bili. Almi­ssa tako nije pos­ta­la fol­k­lor­ni relikt, već je, nada­mo se, otvo­ri­la jednu novu dina­mi­ku i osta­la u sje­ća­nju djeci koja su naj­pri­rod­ni­je reagi­ra­la na “čudne” ljude koji su se kao gosti poja­vi­li u nji­ho­vom mjes­tu. “Ovo je naj­lu­đe što se ikada dogo­di­lo u našem mjes­tu”, rekla je jedna dje­voj­či­ca i tako nam dala naj­dra­ži komen­tar za ono što smo poku­ša­li pro­izves­ti na uli­ca­ma Omiša. Polju­bac i zagr­ljaj, koji su dobi­li Porno Suicid i klapa Utva­re od jed­nog sta­ri­jeg gos­po­di­na, jedan je od vrhu­na­ca ovo­go­diš­njeg fes­ti­va­la. Nas­tup Porno Suici­da i klape Utva­re s obra­dom pje­sme Cro­atio, iz duše te lju­bim u pje­smu Kušin Stina (pje­sma koju je napi­sao i otpje­vao Vinko Barić, uz prat­nju Gilda Bav­če­vi­ća, Marka Mar­ko­vi­ća i klape Utva­re) pre­poz­na­ta je isto­vre­me­no od šire publi­ke kao slika današ­njeg druš­tva i lice­mjer­nog patri­otiz­ma i “nomi­ni­ra­na” za himnu mla­dih gastarbajtera.

Neka tebi kušin bude stina, pizda ti mate­ri­na, pizda ti mate­ri­na. Ukra si hrpu tvor­ni­ca, razje­ba pet-šest bol­ni­ca, kupi­ja BMW i Hum­me­ra, izlju­bi­la Ivu Sana­de­ra. A želiš da spa­vam na stini umis­to kuši­na, da budem domo­ljub­na siro­ti­nja. Ma goni se, pizda ti materina.

Omiš je poz­nat kao sre­di­šte klap­skog kruga i fes­ti­va­lu koji je doveo klap­sko pje­va­nje do razi­ne svjet­ske bašti­ne pa smo se u pro­gra­mu Almi­sse nas­lo­ni­li i na taj kon­tekst pro­izvo­de­ći gla­so­ve koji ne sadr­že ništa od vje­šti­ne i nar­ci­so­id­nos­ti koja je sadr­ža­na u nas­tu­pu klapa. Da bi mogli tako nas­tu­pi­ti na ovo­go­diš­nje izda­nje fes­ti­va­la pozva­li smo umjet­ni­ke za koje smo bili sigur­ni da će pri­hva­ti­ti ova­kav pris­tup i iza­zov, one koji svo­jim dosa­daš­njim radom i dje­lo­va­njem, ljud­skim i umjet­nič­kim, mogu svje­do­či­ti vjeru u umjet­nost i ulogu umjet­ni­ka u druš­tvu. Ideje Tomis­la­va Gotov­ca i nje­go­vih ver­bal­nih per­for­man­sa punih psov­ki, pro­jek­ci­ja nje­go­vog filma Dead Man Wal­king, per­for­mans Jusu­fa Hadži­fej­zo­vi­ća u kojem pro­da­je praz­ni­nu, klap­ska obra­da under­gro­und hita benda Ilija i Zrno Žita, hap­pe­ning Kate Mija­to­vić Dje­vo­jač­ki zbor Omiš, s vri­šta­njem mla­dih omi­ških dje­vo­ja­ka u funk­ci­ji ener­get­skog čiš­će­nja pros­to­ra i pot­vr­đi­va­nja živo­ta, per­for­mans Josi­pa Pina Ivan­či­ća kojim istje­ru­je zlo utje­lov­lje­no u ide­ja­ma ex minis­tra kul­tu­re Zlat­ka Hasan­be­go­vi­ća, Giovan­ni Mor­bin obu­čen u kos­tim rim­skog legi­ona­ra koji na ulazu u Kon­zum dije­li nov­či­će lju­di­ma koji se foto­gra­fi­ra­ju s njim u per­for­man­su Ponov­ni pad Rim­sko­ga car­stva, video doku­men­ta­ci­ja potres­nog per­for­man­sa “COMPOSITION: BORI, NEVJESTA, BRIDE” Selme Sel­man, snim­ka sjet­ne vokal­ne izved­be Ivane Pegan Baće, per­for­mans Ptica Sini­še Labro­vi­ća koji je zvi­ždu­ka­ju­ći čitav dan šetao po gradu nose­ći krlet­ku na glavi, akci­ja Tajči Čeka­da Eko­Eko-Ljud­sko mli­je­ko – pro­da­va­nja pro­izvo­da naprav­lje­nih od ljud­skog mli­je­ka, Zoran Pave­lić per­for­man­som posve­će­nim Omišu u kojem je man­trao ime grada dok se umi­vao u vodi, Eun Su Lim, umjet­ni­ca iz Kore­je, sim­bo­lič­ki nabi­je­nim samos­tal­nim per­for­man­som i sudje­lo­va­njem u per­for­man­su kojeg je izve­la zajed­no s Jusu­fom Hadži­fej­zo­vi­ćom, kojeg su posve­ti­li pre­mi­nu­lim umjet­ni­ci­ma, sto­pi­li su se s gra­dom Omi­šom na emo­ti­van način zahva­lju­ju­ći sre­di­ni koja je reagi­ra­la pri­rod­no i anga­ži­ra­no na akci­je svo­jih novih pri­vre­me­nih sugra­đa­na. Poja­vi­li smo se u Omišu s puč­kim “a capel­la kri­ča­njem” kako bi iza­zva­li reak­ci­ju i pokre­nu­li pro­mje­nu, a na kraju se vra­ti­li na tvr­đa­vu Mira­bel­la i sumi­ra­li sve što se tih dana dogodilo.

Sla­ven Tolj, kustos