Almissa

09. – 14. 08. 2019.

2010.

Open Air

Prvi Almi­ssa fes­ti­val suvre­me­ne umjet­nos­ti nas­lov­ljen “Open Air” pokre­nu­la su dva omi­ška umjet­ni­ka, Vice Toma­so­vić i Josip Rogo­šić u želje­li da pro­dr­ma­ju sre­di­nu koja nije imala pra­vog doti­ca­ja s recent­nim umjet­nič­kim zbi­va­nji­ma. Eklek­tič­na mani­fes­ta­ci­ja obje­di­ni­la je izlož­bu, eks­pe­ri­men­tal­nu i alter­na­tiv­nu glaz­bu, per­for­mans i teatar, a nagla­sak je bio na pro­duk­ci­ji novih sadr­ža­ja, impro­vi­za­ci­ji i eks­pe­ri­men­tu. Glav­ni­na fes­ti­val­skog pro­gra­ma se odr­ža­la na otvo­re­nom pros­to­ru jed­nog grad­skog trga, koji je poput ostat­ka grad­ske jez­gre pre­tvo­ren u plat­for­mu za ugos­ti­telj­ske i turis­tič­ke sadr­ža­je. Vlas­ni­ci res­to­ra­na, na nave­de­nom trgu, tih su se dana glas­no buni­li jer im je fes­ti­val­ski pro­gram uma­njio zara­du. Netr­pe­lji­vost je goto­vo eska­li­ra­la nasi­ljem kad je split­ski bend Dobar Vid impro­vi­zi­rao na pozor­ni­ci refe­ri­ra­ju­ći se na ono što su vidje­li: smrd­lji­ve lig­nje i lju­ti­te kono­ba­re. Lokal­ni umjet­nič­ki kolek­tiv Insi­pi­ens napra­si­to je pre­ki­nuo ovaj glaz­be­ni kon­cert zara­div­ši plje­sak i grom­ko odo­bra­va­nje ugos­ti­te­lja. Per­for­me­ri koji su sakri­li iden­ti­tet alu­mi­nij­skom foli­jom, doni­je­li su stol na pozor­ni­cu i ispred publi­ke kre­nu­li jesti umjet­nič­ku sliku ove­ćih dimen­zi­ja. Nakon dva­de­se­tak minu­ta Insi­pi­ens je zavr­ši­lo s veče­rom, a zbu­nje­nu publi­ku i goste res­to­ra­na je nas­ta­vio šoki­ra­ti art-punk bend Ilija i Zrno Žita. Split­ski bend koji u duho­vi­tu ener­gič­nu izved­bu vje­što inkom­po­ni­ra per­for­mans i hap­pe­ning zatvo­rio je prvo izda­nje fes­ti­va­la, a nji­hov under­gro­und hit “Neka tebi kušin bude stina, pizda ti mate­ri­na” pos­ta­la je himna fes­ti­va­la. Neko­li­ko dana nakon što je fes­ti­val zavr­šio, bilo je sasvim jasno kako je zad­nja večer fes­ti­va­la odgu­ra­la Omiš prema suvre­me­nos­ti i da je buduć­nost fes­ti­va­la ponaj­pri­je u per­for­man­su, hap­pe­nin­gu i pro­duk­ci­ji novih nesva­ki­daš­njih druš­tve­nih situ­aci­ja.